LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE. Trački konjanik — Vikipedija, slobodna enciklopedija 2019-02-07

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE Rating: 5,3/10 1745 reviews

Dačka religija

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE

Na paragnatidama šlemagetskog tipa iz Adžiđola Rumunija prikazan je bradati konjanik sa kopljem upodignutoj desnici, dok su na knemidama predstavljene dve zmije: jedna koja sepribližava konjaniku i jedna koja se ustremljuje na neku pticu. Sajt se odrièe svake odgovornosti za sadržaj tih poruka. У праћењу обичаја који су део тих обреда, примећујемо да су концентрисани многи веома различити садржаји. Na oltaru su primećeni i uski kanali kojima su se tečne žrtveslivale u kameno korito, skriveno ispod zemlje. U jednom takvom grobu uAdžidolu, ispod velikog tumula načinjene su dve prostorije, i to veća u kojoj jeu drvenom kovčegu sahranjen muškarac i manja u kojoj je sahranjena žena.

Next

Leksikon religija i mitova drevne Evrope / od preistorije do hrišćanstva : Aleksandrina Cermanović

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE

Sveštenstvoje svakako imalo značajnu ulogu i kasnije, na šta ukazuju dobro organizovanasvetilišta koja su otkrivena u različitim delovima Dakije. Ispod konjanikaprikazan je muškarac na prestolu sa ritonom u jednoj i orlom u drugoj ruci. Sa thèse de doctorat porte sur Les statuettes anthropomorphes du et du en Yougoslavie 1964. Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl: amstel ::karta tadasnjeg sveta iz 814g. Inscriptions and Iconography in the Monuments of the Thracian Rider. Zamišljan je u ljudskom liku kao pastir čije stado čine jeleni, košute i zečevi, koje čuvaju vukovi ili risovi. Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Beograd: Savremena administracija, 1992.

Next

УЛОГА ВИНА У ОБРЕДИМА ПРЕЛАЗА И У ОБИЧАЈИМА О НЕКИМ ПРАЗНИЦИМА

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE

Najveća kružna konstrukcija,prečnika 9,40 m, sastoji se od prstena položenih andezitskih blokova koje prateandezitski stubovi i od dva unutrašnja prstena od drvenih stubaca, jednogkružnog i jednog potkovičastog. Une fondation de l'Académie serbe des sciences et des arts porte son nom. Prikaz konjanika Trački konjanik Herosa je mitološko za koje se u antičkom svetu verovalo da predstavlja posrednika između živih i. Лексикон не садржи одреднице везане за поједине појмове из теорија о религији и миту нпр. Tepredstave upućuju na kult herosa, posebno na herosa na konju. Суштински, Бадње вече има карактер задушница, као и римске Ларенталије Larentalia.

Next

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE

Tajkult je posvedočen olovnim, kamenim ili keramičkim ikonama, na kojima je usredištu prikazana boginja, sa jednim ili, češće, dva konjanika, koji gaze ljudskufiguru ili ribu. Luksuzni predmeti koji su stavljani uzpokojnika, počev od sredine I milenijuma pre n. Za dopisnog člana izabran je , a za redovnog. Antičko oruđe od gvožđa u Srbiji, Beograd: Narodni muzej, 1988. U Srbiji, u okolini Leskovca, šumski demon naziva se lesnik. Рођење детета представља нови почетак, док је свадба следећи важан догађај у животном циклусу човека и уједно једна од највећих обичајних свечаности.

Next

Dačka religija

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE

Srednjovekovna naselja u Vojvodini, Novi Sad: Muzej Vojvodine, 1996. Ови примери показују да се при преузимању рада на Лексикону религија и митова древне Европе аутори имали на располагању веома богату али и веома хетерогену археолошку, историјску, литерарну и етнографску грађу, коју је ваљало најпре критички размотрити и међусобно усагласити, а затим приказати у складу са општим теоријским ставом о настанку, развоју и функцији религије и мита. Је ли ово Шепардова карта од пре 100. Вршачко виногорје, Вршац: Народни музеј, 1996. Опис српских фрушкогорских манастира 1753.

Next

УЛОГА ВИНА У ОБРЕДИМА ПРЕЛАЗА И У ОБИЧАЈИМА О НЕКИМ ПРАЗНИЦИМА

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE

Јер, богови и митови поменути на глиненим таблицама и у Хомеровим еповима нити су најстарији богови митови древне Европе нити Ахајаца, односно Јонаца, већ су само цветови чије се клијање, ницање, раст и разлиставање одигравало у ранијим столећима, потпуно непрозирним за историју, а често и за археологију. Na osnovu arheoloških nalaza pretpostavlja sedaje poštovana jedna boginja, slična Hestiji, i bog koji po svojim funkcijamanalikuje na Aresa, odnosno Marsa. Muškarac u oklopu iogrtaču, sa šiljatom kapom na glavi, verovatno sveštenik, mačem ubija ovna. Често, када читам нешто што су скорије написали о нашој историји, приметим да нам додају префикс затуцано племе уместо народ и сл видове омаловажавања. У разним веровањима и данас се сматра да се божанства и демони, као и више силе, могу умилостивити и придобити приношењем жртви.

Next

УЛОГА ВИНА У ОБРЕДИМА ПРЕЛАЗА И У ОБИЧАЈИМА О НЕКИМ ПРАЗНИЦИМА

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE

Келти, Илири, Дачани или чије писмо није дешифровано нпр. Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Beograd: Nolit, 1970, 121-128. Dečanske hrisovulje, Novi Sad: Institut za lingvistiku, 1976. Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola, Beograd: Prosveta-Nolit, 1986. У тексту разматрамо сазнања и податке етнолошких истраживања која се тичу обичаја у вези са вином о појединим хришћанским празницима и у обредима прелаза у животном циклусу човека.

Next

Leksikon religija i mitova drevne Evrope / od preistorije do hrišćanstva : Aleksandrina Cermanović

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE

Болгары, Календарные обычаи и обряды в странах зарубежной Европы. Na arheološkoj grupi diplomirao je. Многобројна и разноврсна веровања и ритуали пратили су овај чин, а употреба вина је била неизоставна. Srejović, Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Savremena administracija, Beograd 1996. Čini seda su Geti poštovali Zalmoksisa kao veliko božanstvo zemlje, na šta ukazujupredanja o njegovom podzemnom stanu v.

Next

Trački konjanik — Vikipedija, slobodna enciklopedija

LEKSIKON RELIGIJA I MITOVA DREVNE EVROPE

Neobično je odeven i uvek nosi levu cipelu na desnoj nozi, a kožuh zakopčava na pogrešnoj strani. Ако се прихвати став да су религија и мит тамо где је и човек, онда се мора закључити да се на поменутим пространствима и у поменуто време настале елементарне форме религијског живота, на којима се темеље и религије и митологије древне Европе. Gavela, Istorija umetnosti antičke Grčke, Naučna, Beograd 2002. Pravougaonasvetilišta sastoje se od tri do šest redova kamenih baza za drvene ili kamenestubove ili stupce, najčešće od po 5 do 15. Свака од њих, и оне најстарије, имају своју преисторију и своју историју, односно, као што је већ истакнуто, свој безвременски свој географски и етничко-историјски условљен део.

Next